U zemlji krvi i meda!
Ovih dana srpsku javnost potresa skandal u vidu rediteljskog prvenca Anđe Džoli. Odmah da se ogradim; film nisam gledala niti to planiram činiti, obzirom da mi od obrade takvih tema (naročito od strane humanitaraca koji žive američki san), pritisak skoči na hiljadu, a u ovim krhkim, kasnim dvadesetima ne smem sebi dozvoliti da stradam od visokog pritiska. Dakle, o filmu kao takvom neću, niti mogu govoriti. Osvrnuću se na to šta cela ova halabuka i prašina koja se digla govori o nama samima, a što ni Anđa niti bilo koji drugi holivudski superstar ne mogu ni približno dočarati.
Kako to u Srba uvek biva, setimo se sebe tek kada nam neko drugi gurne prst u oko. Onda se rasplamsamo pa po internetu tražimo pravdu za pogrešno tumačenje nas samih u javnosti. Te opet smo prikazani kao zločinci, opet smo ispali divljaci, opet smo ispali krivci...Ostalih 300 i kusur dana u godini, kada nas niko ne dira i o nama ne pravi filmove, vrlo samozadovoljno dok ispijamo milionitu dnevnu kafu u nekom od gradskih kafića negujući u sopstvenim glavama privlačno uverenje o nebeskom narodu, ne činimo apsolutno ništa na odbrani sopstvenih interesa ili u cilju kreiranja boljeg imidža pred građanima sveta. Znamo da smo dobri, jel, što bi se sada mučili da to i drugima pokažemo? Ali, ne lezi vraže; onda se desi jedna Chelsea Hendler ili Angelina Jolie, i kuku majko! Vaskoliki srBski živalj nagrne na forume i sajtove da (kroz uvrede) dokaže kako su oni u krivu. Nemojte me pogrešno shvatiti, i sama se gadim na stereotipno predstavljanje Srba kroz filmove i emisije, to i jeste razlog zbog koga film gledati neću. Ali, problem nije u zapadnim medijima . Mi smo problem.
Da se ne lažemo: bezmalo dve godine smo svi znali da je film „U zemlji krvi i meda“ u pripremi. Znali smo tematiku još tada, znali smo da po nas neće biti dobro. Ali niko nije u začetku pokrenuo kampanju i, na taj način, eventualno uticao na realizaciju projekta. Sigurna sam da smo tada imali pametnija posla, neku drugu serviranu, aktuelnu temu kojom smo se trebali baviti. Ili smo prosto bili previše zaokupljeni zalivanjem useva na Farmvillu. Uredno smo čekali da se cela stvar završi, a onda revoltirani i iznenađeni krenuli u ofanzivu. Dalje, izvestan broj glumaca državljana Republike Srbije igra u navedenom filmu; ja smatram da su i oni donekle imali odgovornost u pogledu predstavke o sopstvenom narodu. Međutim, holivudski film je holivudski film, a i bilo nam je svima drago što će se naši glumci naći u istom košu sa svetskom megazvezdom.
Da se vratimo malo u prošlost. Poznat je podatak da je u vreme sukoba na teritoriji bivše SFRJ barem jedna susjedna država na samom početku izdvojila nekoliko stotina hiljada tadašnjih maraka u svrhe samopromocije i kreiranja imidža i marketinga koji im je tada, a i danas, išao na ruku. Naša država, naše institucije i politički vrh ni tada ni danas nisu našli za shodno učiniti išta slično. Čini mi se da smo kao država i narod poprilično loši menadžeri. Busamo se uvek u grudi našom kvalitetnom i bogatom kinematografijom. Gde je, onda, srpski film koji prikazuje našu stranu priče, onakvu kakvu bi nama godilo gledati?
Mi smo narod koji voli laka rešenja, pa se tako danas oslanjamo na to da će jedan mladi čovek, veliki sportista, teniser sam biti dovoljan da popravi celokupan utisak koji svet o nama ima. A ja mislim da je to preveliko breme i odgovornost za jednog čoveka. Smatram da je to svakodnevna odgovornost svih nas. Ali, ne ovako, ne kada se osetimo isprovocirano i kada nas načepe, već uvek i bez povoda.
I, na kraju, Angelina Jolie je definitivno napravila pogrešan izbor kada je u pitanju njen rediteljski debi. Veličina reditelja i scenariste se ogleda u kvalitetnoj obradi onih tema koje su mu poznate i bliske. Dvadeset godina nakon sukoba u ovom našem napaćenom regionu ni mi sami, žitelji istog, ne znamo šta se tu tačno desilo. Subjektivan doživljaj negujemo i negovaćemo, sve je suviše skoro i bolno da bi se moglo raščlaniti. Nije nam trebala Anđa da svojim filmom rasplamsava strasti, pokreće priče i govori o nečemu o čemu, realno, pojma nema.
Opustite se, svakog čuda dva dana dosta. A čini mi se, ako je suditi po kritikama i recenzijama, da ovaj film neće trajati ni toliko.
1 komentara:
Od Anoniman (Neregistrovan), u 20. februar 2012 22:24:10
<< Home